Pre nego što napustite stranicu zamolio bih vas da pogledate video i potpišete peticiju!!!

Informište se i delujte, jer uskoro će biti prekasno“, poruka je grupe Anonymous, koja je najavila borbu protiv ACTA-e (Anti-Counterfeiting Trade Agreement). Malo ljudi zapravo shvata što je tačno ACTA i kakvu opasnost taj sporazum predstavlja. To nije slučajno; ACTA je osmišljena tako da bude prilično nejasna i dogovorena u tajnosti upravo da građani ne bi shvatili da je osmišljena sa ciljem eliminacije osnovnih ljudskih prava.

„Pravi cilj ACTA-e je da uništi internet kakvog ga poznajemo i da vam oduzme  slobodu„, poručuju Anonymous-i. ACTA se, u stvari, može tumačitii na više načina. Oni koji je pokušavaju da proguraju usvajanje ovog zakona uveravaće vas da se radi o benignom sporazumu čiji je primarni cilj da zaštiti industrijsku proizvodnju od piratskih proizvoda.

Ali, nešto drugačija interpretacija, ona od koje strahuju Anonymousi, pretvara ACTA-u u internetski „killswitch„  prekidač za gašenje, odnosno cenzuru World Wide Weba. „Najveća laž ikad izgovorena je, da će svaka zemlja koja ratifikuje ACTA moći sama da bira kako će koristiti odredbe sporazuma“, poručuju Anonymous-i.

Od  zloupotrebe ovog zakona strahuje i David Meyer, autor ZDNeta, koji već duže vreme prati razvoj ACTA-e. Kao prvo, Meyer ističe da ACTA još nigde nema zakonsku težinu. Da bi do toga došlo, države koje su potpisale sporazum moraju prvo da ga ratifikuju u svojim parlamentima. Za područje EU to će učiniti Evropski parlament.

Cilj ACTA-e: Zaustaviti „širokopojasnu distribuciju“

ACTA, upozorava Meyer, predviđa novčane i zatvorske kazne za sve koji se upuštaju u piratske delatnosti, kao i za one koji im u tome pomažu. Posebno je problematičan Član 27. ovog sporazuma, u kome stoji da će se sankcionisati svaka širokopojasna distribucija („widespread distribution“) proizvoda zaštićenog autorskim pravima.

Za slobodu interneta posebno je bitan i Članak 8. ACTA-e, koji državi daje ovlašćenja za sprovođenje cenzure. eliminisanja internet stranica koje krše autorska prava. Vlasnici takvih stranica ujedno će morati da plate odštetu onima čiji su copyright prekršili. Međutim, ACTA ne definiše visinu odšteta, već ostavlja nadležnoj pravosudnoj instituciji na procenu kolika je šteta počinjena.

Zašto su dokumenti tajni?

„Kao i svi ostali međunarodni sporazumi, ACTA se mora tumačiti u skladu s Bečkom konvencijom iz 1969. godine. Član 32. Bečke konvencije kaže, da se sporazum, ako je bilo koji njegov deo dvoznačan, mora tumačiti u skladu sa dokumentacijom koja je korišćena prilikom njegovog sastavljanja. Dokumentacija koja je korištenja prilikom sastavljanja ACTA-e je tajna i nikad nije bila dostupna javnosti“, kažu Anonymous-i.

Iz Anonymous-a tvrde da nijedan moderni sporazum nikad nije bio obavijen takvim velom tajnosti. Deo dokumenata koji su korišćeni prilikom sastavljanja ACTA-e, „nabavili“ su ljudi iz WikiLeaks-a. „Sadržaj ovih dokumenata ledi krv u žilama“, tvrde iz Anonymous-a.
Evropski parlament zadnja prepreka za ACTA

Zadnja veća prepreka na putu ACTA-e, kažu Anonymous-i, je Evropski parlament koji će o ratifikaciji ACTA-e raspravljati u junu ove godine. „Ako Evropski parlament ratifikuje ACTA-u, svetu kakvog poznajemo je došao kraj. Vaše slobode polako će nestajati.Vaš internet postepeno će se pretvarati u kontrolisani, cenzurisani kanal preko koga će vam biti dostupan samo sadržaj produciran od strane nekoliko kompanija“,

„ACTA je deklaracija rata protiv svakog čoveka, žene i deteta na planeti. Ako ste političar i branite ACTA, krivi ste za izdaju najvišeg nivoa i tako ćemo vas tretirati. Pobedićemo  ACTA-u. Nećete nas ućutkati. Izaći ćemo na ulice. Zauzećemo svoje vlade. Mi smo Anonymous. Mi smo legija. Mi ne opraštamo. Mi ne zaboravljamo. Očekujte nas“. 

Za ljude koji su tražili objašnjenje na srpskom o tome šta je ACTA, a i da svi shvate zašto je toliko opasan i strašan ovaj sporazum, evo najpopularnijih video klipova koji to objašnjavaju uz simpatične ilustracije, a sve to uz srpski titl.

Za sve kojima nisu potrebne ilustracije i animacije, ispod video klipova je kompletno objašnjenje u običnom tekst formatu, da na miru bez ometanja pročitaju.

TEKST IZ PRVOG KLIPA
Ovaj video možda neće sadržati najnovije promene u ACTA tekstu.
Svejedno, daće ti osnovnu ideju o tome šta je ACTA i zašto bi internet trebalo da se bori protiv toga. – Anonimni

ACTA – Trgovinski Sporazum Protiv Falsifikovanja (TSPF )

Ime je obmanjujuće. Originalna ideja ACTA-e je da međunarodno zaštiti intelektualnu svojinu.
Trebalo bi da spreči falsifikovanje proizvoda i zaštitnog znaka (trademark-a) kao što su lažne kopije skupocene robe, zloupotrebljavanje zaštitnih znakova, recimo korišćenje dobro poznate marke kola na tamponima, na primer pravljenje General Motors tampona.
Zaštitila bi investicije u istraživanja i razvoj proizvoda, npr medicinske patente farmaceutskih proizvoda. Takođe bi trebalo da podrži umetnike i novinare i dozvoli im da stvaraju kvalitetnije radove, i međunarodno usaglasi zakone autorskih prava (copyright).

Zvuči sjajno, zar ne?

Ali postoji začkoljica.

Oksfordski rečnik engleskog jezika definiše falsifikat kao, citiramo: “prevarantska imitacija nečega drugog”.
Ali kada se fajl iskopira putem interneta on je potpuno isti kao original. Nije imitacija. I nije ukraden zato što original nije uklonjen. Informacija je jednostavno podeljena besplatno. Tako da falsifikovanje nema nikakve veze sa tim.

Da objasnimo.
Pojam “intelektualna svojina” u stvari nije nigde ni definisan u ACTA-i. Može da znači zaštitni znak, ali može da znači i bilo kakva ideja ili informacija, što bi kasnije moglo da bude podložno autorskim pravima, zabranjeno i kriminalizovano.

Ovo će imati ogroman uticaj na internet kakav poznajemo.

Pravi ACTA tekst pokriva ogroman raspon tema, i veoma je kompleksan i težak za shvatanje. Tako da ćemo objasniti šta se dešava na internetu u hipotetičkom poređenju sa stvarnim svetom.

Zamisli da plaćaš kulinarski kurs.
Tokom ovog kursa naučiš kako da spremiš jako ukusnu prženu piletinu.
Onda se vratiš kući i naučiš svoju ženu ovom receptu. Ali evo u čemu je stvar: Prema ACTA-i, sada ste oboje kriminalci zato što ste podelili informaciju koja nije besplatna dok si samo ti platio da je naučiš.

ACTA propisi su jasni: Kada se sumnjičiš da si delio informaciju zaštićenu autorskim pravima, u zavisnosti u kojoj zemlji živiš, tvoj pristup bilo kojim kursevima će biti blokiran, bićeš novčano kažnjen ili poslat u zatvor.
Ali sigurno niko ne bi saznao da ste delili znanje tajnom pečenog pileta u privatnosti svoje kuće? I u pravu ste, po sadašnjem zakonu niko ni ne bi. Međutim ACTA se ovim bavi kroz prekomerni nadzor. Sva tvoja komunikacija će biti praćena i ne samo tvoja. Tvoje porodice, prijatelja, svi oni će biti posmatrani, za svaki slučaj.

Ali tebi ne treba privatnost, građanska prava ili slobode, jer ti nemaš šta da sakriješ.
Da li imaš?

Sada kada znaš principe, hajde da vidimo kako će biti primenjeni na internet kada ACTA stupi na snagu.

Možeš da zamisliš svoju internet vezu kao pokretnu traku koja radi u dva smera. Duž pokretne trake, paketi podataka dolaze i odlaze iz tvog računara.
Pod ACTA-om, internet provajderi, kompanije kojima plaćaš za pristup internetu, će biti primorane da otvore i pregledaju svaki pojedinačni paket koji ti primiš i pošalješ u potrazi za informacijama zaštićenim autorskim pravima. Ako primiš ili pošalješ ove informacije nekoliko puta možeš biti isključen sa inteneta ili se suočiti sa krivičnim prijavama. To znači ako pošalješ MP3 svom prijatelju preko instant messenger-a, postaviš video sa žurke na kojoj se puštala zaštićena muzika, ili citiraš zaštićeni novinski članak u e-mailu…

Gotov si.
To je to.

Kao da to nije dovoljno, informacija o novinskom članku koju si poslao putem e-maila će biti poslata izdavaču, i u zavisnosti od njihovih tvrdnji možeš biti novčano kažnjen ili poslat u zatvor.
Internet provajderi će biti u obavezi da konstantno proveravaju da nikakav materijal zaštićen autorskim pravima ili linkovi ka zaštićenom materijalu ne postoje na njihovim serverima.
Ovo će biti fatalno za sajtove koji imaju bilo kakav sadržaj stvoren od strane korisnika, kao što je muzika, slike ili video. Kako bi YouTube ili Twitter radili pod ovakvim zakonom?

Tako da je internet kakvim ga poznajemo na ivici uništenja.

Misliš da bi novac od svih ovih tužbi bar koristio kreativnim ljudima. Međutim muzičari, pisci, režiseri, novinari, programeri i istraživači takođe gube, zato što su ograničeni istim pravilima. Zaštićene ideje sada ne mogu da budu ponovo iskorišćene, poboljšane ili dalje razvijene. Čak i delovi rečenica bi mogli da budu zaštićeni i ograničeni autorskim pravima.

Od celog sporazuma koristi ima samo mali deo industrije, takozvana “medijska mafija”. Kompanije koje se bave medijskim izdavaštvom kao što su RIAA i MPAA, koje već duže vreme pokušavaju da reše “problem interneta” koji preti njihovom zastarelom poslovnom modelu. ACTA je rezultat njihovog lobiranja kod vlada koje učestvuju u pregovorima.

Poslednje procurele informacije ukazuju da će tehnike koje premošćuju planirani filter sadržaja i blokirajuću infrastrukturu takoće biti nezakonite.
A šta je najgore? Da se sve to radi u tajnosti. Ako ste iz Evrope, čak to rade ljudi koji nisu ni izabrani od strane javnosti. Na Youtube-u već možete videti gde ovo vodi. Snimci nisu dostupni u nekim geografskim oblastima. Ovo opsesivno štićenje od kopiranja je takođe dobar alat za suzbijanje informacija.
Jednom kada sve tehnike za filtriranje i blokiranje interneta budu sprovedene, bukvalno sve informacije koje spadaju pod zaštitu autorskih prava mogu biti suzbijene.
Možda vaš kritički blog ili Twitter nalog, ili video koji ste napravili o nameštenim izborima i prirodnim katastrofama, ili čak slike vaših mačića.
OK, možda ne vaših mačića.
Sem ako niste naslikali Coca-Cola logo po njihovom krznu.

Ovo sve zvuči neverovatno za svakog ko je imao makar mali uvid u to kako internet funkcioniše. Ali zapamtite, oni koji rade na sporazumu možda nemaju nikakvu predstavu o tome šta je internet. Jednom kada sporazum bude potpisan, njihova pravila će morati da budu sprovedena.
Posledice sa kojima bi morali da imamo posla su: Internet cenzura, ograničena sloboda govora, gubitak net neutralnosti zbog ograničenja korišćenja određenih protokola, potpun nadzor svih tvojih internet aktivnosti, gubitak slobode i ograničavanje građanskih prava, kazna – kao što je gubljenje mogućnosti pristupa internetu.

I šta ćemo mi dobiti?
Ništa.

Sada je vreme da se deluje za internet.
Proguglajte o ACTA.
Pokrenite svoje tvitove i Photoshop-ove.
Neka se zna da se niko ne petlja sa internetom i proširite borbu na ulice.
Zaustavite čudovište.

TEKST IZ DRUGOG KLIPA

Možeš li da zamisliš kako tvoj internet provajder nadgleda sve što radiš na internetu?
Možeš li da zamisliš da generički lekovi koji mogu da spasu hiljade života budu zabranjeni?
Možeš li da zamisliš da semena koja bi mogla da nahrane hiljade budu kontrolisana i zadržana u ime patenata?

Ovo će sa ACTA-om postati realnost.
ACTA je Trgovinski Sporazum Protiv Falsifikovanja (TSPF )
Maskiran kao trgovinski sporazum, ACTA ide mnogo, mnogo dalje od toga.

Poslednje 3 godine, o ACTA se tajno među 39 zemalja odvijaju pregovori. Međutim pregovarači nisu demokratsko izabrani predstavnici. Oni ne predstavljaju nas, ali oni iza naših leđa odlučuju o zakonima. Premošćavaju naš demokratski proces, nameću nove krivične sankcije da bi zaustavili deljenje fajlova putem interneta.
ACTA ima cilj da internet provajdere učini zakonski odgovornim za ono što njihovi korisnici rade na internetu, pretvarajući ih u privatnu policiju i sudije za autorska prava, cenzurišući njihove mreže.

Negativne posledice na slobodan govor bi bile strašne. U ime patenata, ACTA bi davala velikim korporacijama moć da zaustave generičke lekove pre nego što dođu do ljudi kojima su potrebni, i da zaustave upotrebu određenih semena za useve.

Evropski Parlament će uskoro glasati o ACTA. Ovo glasanje će biti prilika da se kaže ne jednom za svagda ovom opasnom sporazumu.
Kao građani, mi moramo da apelujemo na naše predstavnike da odbiju ACTA.